By Jovan Dučić

She’ll come back when leaves are shed,
And cold winds cry o’er the shores, thus
To remind us of the days long ago dead,
Pale and clad in black, she will call on us.

The humming streams of fall will follow
Woefully her quiet step. Yet, that shadow
Cast on her marble brow and its dark glow
Will be a secret that no one will ever know.

Once she appears like the soul of fall
She’ll instill the fear of a silent woe in all
Of us, cold gardens and nature in bloom.

And if her soft hand strikes a piano chord
Dark will be the tune that forth is poured
As if the dust of night falls about the room.

Translated from the Serbian by:
Ljiljana Parović


Вратиће се опет када лишће пане,
Кад заплачу хладни ветри обалама,
Као успомена на помрле дане,
Бледа и у црном, јавиће се нама.

Њен ће мирни корак да жалосно прати
Шум јесењих вода. Но сенка што мрачи
Мраморно јој чело, нико неће знати
Откуда је пала и шта она значи.

Кô душа јесени, кад нам приђе тада,
Испуниће стрепњом неког мирног јада
Нас, и хладне врте, и природу бôну.

А кад стари клавир дирне руком лаком,
Биће звуци црни: чиниће се сваком
Као да прах ноћи пада по салону.

Return Button Clip Art


Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in: Logo

You are commenting using your account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )


Connecting to %s